УСКРС

Што се више ближи пролеће и буди живот природе, како се прве висибабе расцветају и како се остали пролећни цветови отварају, тако нам се ближи један веома посебан и значајан дан. Ускрс.

Велики петак, два дана пред Ускрс, је веома тужан дан, јер је тада Исус Христ умро. Када је дошао и тај велики дан, Ускрс, десило се чудо. Исус Христ је васкрснуо. Од тада је тај дан назван Ускрс и сви хришћани га славе, јер је он веома посебан дан. На велики петак, се кувају, а затим фарбају јаја, а притом свако се труди да офарба јаја у што веселије боје и да их што лепше ишара, како би јаја за Ускрс била што лепша, а прво црвено јаје које је офарбано, узима се за чуваркућу, који мења место са старим. Такође, пошто је Велики петак тужан дан, тај дан сви хришћани посте. Кад осване и тај велики празник, Ускрс, тада се све породице окупљају, затим се износе офарбана јаја, а свако од укућана бира своје јаје и тада почиње међусобно лупање јаја, не би ли укућани добили свог победника, којем је једино јаје остало цело. После лупања јаја, сва полупана јаја се ољуште и поједу за доручак. Такође, пошто је овај дан весео празник, пост престаје и прелази се на мрсну храну.

На овај празник, када се све породице окупе, настаје опште славље и сви су тада радосни. Људи се веселе и радују, а првенствено воле и мире.

Дуња Павковић VII1

8. МАРТ

У многим земљама, па и код нас постоје разни празници. Неке празнике знамо као верске, а неке као државне, пак постоје и они које посвећујемо својим лепшим половинама илити девојкама, супругама, симпатијама или другарицама. У нашој земљи тај празник познат је и празнујемо га 8.  марта.

Тај дан је у потпуности обележен и цео је посвећен женама, девојкама и девојчицама. Као што знамо највећа радост код представница лепшег пола изазива мали знак пажње у облику цвећа, па тако 1.  место на које одлазимо тог 8.  марта, могла би бити цвећара. Након пријатног изненађења, у облику тог малог знака пажње својој партнерки овог 8.  марта можете приредити једну дивну вечеру у неком отменом ресторану. Уколико сте претрпани многим пословима или обавезама, наша препорука би вам била да своје даме обрадујете једном кратком песмом или једноставним плесом који би је са сигурношћу тврдимо орасположио и дао јој енергију да се и следећег 8.  марта нађе у вашем друштву.

Зато момци и младићи, на посао и не дајте да вам даме измакну!

Никола Карлица VII1

Љубав према књизи

Данас је велики проблем што људи мало читају.  Све се чешће књиге замењују филмовима,  књижевност као уметност више не заокупља пажњу.  Већина људи би се радије одлучила да погледа један добар,  не тако дуг филм,  него што би прочитала књигу.  Оправдање за то налазе у недостатку времена и „брзом“ начину живота који воде.  Али,  је ли то заиста прави разлог,  или су само незаинтересовани,  или се ни не труде довољно да продру у свет књига.   Књига је лек против заборава и пролазности,  нешто што вековима живи и траје и оставља снажан печат историје.

Читајући књигу,  обогаћујемо речник.  Са сваким прочитаним редом,  страницом,  се осећамо богатијим и испуњенијим новим знањима и искуствима.  Књига је човеков пријатељ,  али и његов прозор у бескрајан свет науке и знања.  Жао ми је што људи сматрају да је она превазиђена.  Тужно је што данас постоје места у Србији у којима нема књижара где би могле да се купе књиге.

Деца у школама све мање читају  лектире,  замењују их скраћеним верзијама,  препричаним делом у виду састава преузетих са интернета или филмовима.  Али,  зар није лепше ликове и сцене створити у својој машти,  него их прихватити као већ креиране? Деца имају одбојан однос према лектирама,  можда зато што је наметнут временски рок,  или зато што се добијају оцене,  а можда им чак ни теме које се обрађују нису увек интересантне.  Али зато треба наћи свој пут у книжевност.  Неко преферира романе,  неко научне књиге,  неко поезију,  постоје различити жанрови,  али је важно пронаћи себе и своје место у том бескрајном великом царству књига,  у којем можемо постати принчеви и принцезе само уколико га будемо неговали.

Неда Маринац VII2

Свети Валентин као заштитник заљубљених

Свети Валентин био је свештеник и мученик,   а живео је у III  веку.  Погубљен је 269.  године одсецањем главе у доба кад је Римским царством владао цар Клаудије.
Касније је цар Јулије I у IV  веку над његовим гробом подигао базилику,   те се од тада тај светац почео поштовати међу хришћанима.  У XV  веку је овај светац повезан са празником заљубљених,   што се одржало до данас.
Спомендан у католичкој Цркви слави се 14.  фебруарa,   као необавезан спомендан.


Валентин као заштитник заљубљених

Обичај да се Валентин сматра свецем и заштитником заљубљених долази и од дана његова славља.  Наиме,   некада се животни ритам увелико равнао према црквеним празницима.  Црква је од верника тражила,   да венчања не славе у време великих празника (на Божић,   на Ускрс) јер су они засебна славља целе заједнице,   а специјално је тражила,   да се не приређују бучне свадбе у литургијски посебним временима Адвент (дошашћа) и коризме ,   већ изван таквих периода.  А датум 14.  фебруар пада после Божићних празника,   а непосредно пре коризме.  Свети Валентин се почео славити већ у раном средњем веку,   нарочито у Енглеској,   а после у целом свету.  У Хрватској су га посебно поштовали верници у северозападним крајевима.  Обичај бирања одабранице на Валентиново прво се проширио на Енглеску и Шкотску.  Познато је да су у XVI  веку младићи остављали љубавне поруке,   честитке на прагу своје одабранице.  Честитке су биле пажљиво израђене,   обрубљене чипком или украсном врпцом и то су вероватно биле прве честитке и разгледнице икада послате.
Хришћанство никад не уништава оно што је добро,   него све лепе и добре људске обичаје из разних народа и друштава уклапа у нови,   хришћански живот тих народа,   па тако долазимо до претпоставке како је обичај славља Валентинова као дана заљубљених,   када се размењују писма и љубавне поруке,   заправо повезница симпатичних паганских обичаја и могуће Валентинова ангажованости око младих парова.
Код старих Грка је од средине јануара до средине фебруара био месец Гамелион у којем се обележавала светост брака Хере и Зевса.  У античком Риму, 14.  фебруарa славила се богиња Јуно – заштитница брака,   а 15.  фебруар био је дан кад се славио Луперцус,   бог плодности,   поводом чијег славља су људи измењивали писма и поруке.
Све до 1969.  године дан Св.  Валентина славио се 14.  фебруар као спомен.  Дан је затим избрисан из католичког календара,   те је постао тек необавезни спомендан,   због жеље за смањењем броја спомена светаца о којима нема довољно тачних историјских података.  Разлог недостатку историјских података јесу и Диоклецијанови прогони,   у којима је спаљено мноштво хришћанских записа и извештаја о мучеништвима,   али и свакодневном животу првих хришћана.
У Шекспировом Хамлету спомиње се реченица: „Сутра је Дан св.  Валентина“.  У Загребачкој цркви светог Фрање на Каптолу постоји олтар светог Валентина.

Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави

Тога дана све је затамнело…Ваздух је био тежак од греха који је почињен. Небеса су плакала над моштима највећег Српског светитеља. И ветар је јецао разносећи прах његових костију које су Турци безбожно спалили,  уништавајући последње остатке једне од највећих српских личности. Прах је летео пространством Србије,  прелазећи бескрајну природу,  лебдећи изнад нежних влати траве. Уморни цвет је подигао главицу када се на њега спустио најсветији прах. Прах Светог Саве. 

У ваздуху се и даље,  после стотину година осећа његово присуство.Он нас вуче, бодри,  да се просветимо,   да радимо на свом знању,  јер оно нас може уздићи у непрегледне висине. Својим радом и делом Сава је,   од свог бега у манастир па до свог одласка у царство небеско,  живео само за један циљ- просветити свој народ,  учинити га достојним највишег и неисцрпног саѕнања и самоспознаје- вере у Бога.  Често замишљам ту ноћ када је млади Растко Немањић закуцао на врата манастира.Одбацио је власт,  одбацио је материјална богатства, породицу, круну…Али зато је добио највреднију круну од свих,  најбројнију и најсветију породицу од свих,  највеће ботство које се не може иѕбројати у златницицма… Добио је прилику да чини добра дела, добио је прилику да шири најсветије,  добио је највећи поклон Божји. Постао је просвећен и то је несебично делио са својим народом, уздигнувши Србију у Божије висине. 

Свети Сава је један од ретких који се могу назвати правим  верницима. Права вера се огледа у делима.Чак и у малим делима се налазе три најважније ствари: љубав, вера и нада. Када са љубављу подигнеш птиче које је испало из свог гнезда- то је Светосавље. Када живиш за друге и не дозволиш да било шта пољуља твоју веру у живот, онда је у теби прави дух Светог Саве, дух који је напустио његово тело и сада живи у свима нама. 

Цвет се расцветао,  растао и порастао надкриливши читаву земаљску куглу. Оснажен прахом моштију Светитеља, цвет је постао Љубав, Вера и Нада. 

Лена Црквењаков VI2

Лена Црквењаков, ученица VI2,  освојила је прву награду на Литерарном конкурсу ,,Светосавље“ 

 27.   јануара,  2010.   године. 

ЧЕСТИТАМО ЈОЈ!

Новогодишње шаренило

Сваки пут у нашем граду Новогодишњи празници се дочекују са пуно весеља и ужурбаности.

Како је кретао децембар, кренуле су и припреме за прaзнике и дочек Нове године. Излози у центру су били шарено украшени, пуни божићних украса и јелки, како би продавци што више привукли пажњу купаца. Велике, старе тисе поред општине биле су предивно украшене шареним сијалицама, које су бацале веселе боје на цео трг у центру. Како се Нова година приближавала, град је био све пунији ужурбаних људи који су у задњи час куповали поклоне за своје најближе. За дочек, центар је био некако монотон. Те вечери је падала киша, па није било људи. Углавном су долазилли у кафиће и дискотеке за провод, или пак остајали са породицом и пријатељима у топлим кућама. После празника сви украси, јелке и светиљке су полако склоњени, јер је празнична еуфорија прошла.

Наравно, свако са нестрпљењем опет очекује новогодишње шаренило, које из године у годину понавља и увек увесељава све људе широм света.

Соња Милинков  VII1