Данас је велики проблем што људи мало читају. Све се чешће књиге замењују филмовима, књижевност као уметност више не заокупља пажњу. Већина људи би се радије одлучила да погледа један добар, не тако дуг филм, него што би прочитала књигу. Оправдање за то налазе у недостатку времена и „брзом“ начину живота који воде. Али, је ли то заиста прави разлог, или су само незаинтересовани, или се ни не труде довољно да продру у свет књига. Књига је лек против заборава и пролазности, нешто што вековима живи и траје и оставља снажан печат историје.
Читајући књигу, обогаћујемо речник. Са сваким прочитаним редом, страницом, се осећамо богатијим и испуњенијим новим знањима и искуствима. Књига је човеков пријатељ, али и његов прозор у бескрајан свет науке и знања. Жао ми је што људи сматрају да је она превазиђена. Тужно је што данас постоје места у Србији у којима нема књижара где би могле да се купе књиге.
Деца у школама све мање читају лектире, замењују их скраћеним верзијама, препричаним делом у виду састава преузетих са интернета или филмовима. Али, зар није лепше ликове и сцене створити у својој машти, него их прихватити као већ креиране? Деца имају одбојан однос према лектирама, можда зато што је наметнут временски рок, или зато што се добијају оцене, а можда им чак ни теме које се обрађују нису увек интересантне. Али зато треба наћи свој пут у книжевност. Неко преферира романе, неко научне књиге, неко поезију, постоје различити жанрови, али је важно пронаћи себе и своје место у том бескрајном великом царству књига, у којем можемо постати принчеви и принцезе само уколико га будемо неговали.
Неда Маринац VII2